logo

Kratka istorija koktela

U današnjem društvu kokteli su mnogo više od običnog pića i jednostavne mešavine sastojaka. Oni su sinonim za zadovoljstvo, opuštanje i uživanje u životu. Ali kako smo uopšte došli do koktela?

Ljudi su mešali pića vekovima, često kako bi napravili neki lekoviti eliksir ili kako bi neko piće učinili pitkijim. Čak su i stari Grci stavljali med u vino kako bi im bilo pitkije. Međutim, tek u 17. i 18. veku nailazimo na prve zapise koji nam govore o raznim pretečama koktela kakvi su nam danas poznati.

Kokteli se tradicionalno smatraju američkom inovacijom, ali sasvim sigurno su, barem delimično, inspirisani britanskim punčevima – velikim posudama žestokih pića pomešanih sa voćnim sokom, začinima i drugim ukusima, koji su se konzumirali u 18. veku. Reč „koktel“ je prvi put zabeležena u britanskim novinama 1798. godine, ali je tek 1806. u njujorkškim novinama bila definisana u onom značenju kakvo mi danas podrazumevamo – stimulativno piće sastavljeno od bilo koje vrste šećera, vode i bitera (gorkog alkoholnog pića).

Ali odakle uopšte potiče reč „koktel“? Postoji nekoliko priča od kojih su neke prerasle u mitove, neke su uverljivije, neke očigledno preterane. Najpopularnije su one koje tvrde da je pojam izveden od cock’s tail (petlov rep). Neke priče govore da je to zbog raznobojnih pera na koje asociraju raznobojni slojevi u koktelima, druge da je pojam nastao u pijankama nakon borbi petlova.

U današnjem društvu kokteli su mnogo više od običnog pića i jednostavne mešavine sastajaka. Oni su sinonim za zadovoljstvo, opuštanje i uživanje u životu. Ali kako smo uopšte došli do koktela?

Možda najlepša i malo verovatna priča jeste ona o Betsi Flanagan. Navodno, za vreme američkog rata za nezavisnost Betsi je držala krčmu u Novoj Engleskoj u kojoj su mladi američki vojnici voleli da piju. Za vreme tih pijanki oficiri su često negodovali zbog bogatog zemloposednika koji je podržavao britansku kraljevsku porodicu i dobro živeo, dok su oni imali jedva za život. Zato ih je jedne večeri Betsi poslužila novom mešavinom ruma i voćnog soka koje je ukrasila perima iz petlovog repa. Mlade oficire je oduševila Betsina ideja i jedan mladi francuski poručnik je povikao ”vive le coq’s tail!”.

U današnjem društvu kokteli su mnogo više od običnog pića i jednostavne mešavine sastajaka. Oni su sinonim za zadovoljstvo, opuštanje i uživanje u životu. Ali kako smo uopšte došli do koktela?

Bilo kako bilo, prava umetnost barmena i pravljenja koktela se razvila zahvaljujuci Džeriju Tomasu „Profesoru“, barmenu iz Konektikata koji je radio u barovima širom Amerike i Evrope i napisao jednu od prvih sveobuhvatnih knjiga recepata „Vodič za barmene“. Njegova knjiga objavljena 1862. predstavljala je pravu enciklopediju mešanja pića koja je bila nosilac standarda za barmene.

Zahvaljujuci industrijalizaciji, povećanju putovanja, uvozu leda, konzumacija koktela je brzo eksplodirala. U Severnoj Americi su nicali barovi u kojima je domaći viski bio mešan sa evropskim pićima, što je dovelo do nastanka mnogih klasičnih koktela koje i danas rado konzumiramo.

Ipak, svoj vrhunac kokteli su dostigli za vreme prohibicije 30-ih godina 20. veka. S obzirom da je konzumiranje alkohola bilo zvanično zabranjeno, ljudi su se snalazili i pili svoja omiljena alkoholna pića „prerušena“ u npr. ledeni čaj – otud i danas popularni Lond Island Iced Tea. Svakako da se popularizacija nastavila i nakon Drugog svetskog rata, kada su američki vojnici bili stacionisani širom zapadne Evrope i širili svoju kulturu mešanja pića. Međutim, već 60-ih i 70-ih godina 20. veka otišlo se korak unazad, da bi 90-ih godina prošlog veka jedna ambiciozna grupa barmena u čuvenom Rainbow Room-u u Njujorku počela da oživljava klasičnu kulturu koktela iz Tomasovog doba, vraćajući im istorijske vrednosti i stroge standarde kvaliteta.